05.11.2012
“I šta ti misliš? Da ću ja podignute glave sa osmehom nastaviti dalje? Zar stvarno to misliš posle onolike ljubavi? Vidi se da nikada nisi voleo, druže. Za tebe je ljubav samo igra u kojoj uvek pobeđuješ. Pa stvarno bih voleo da sam kao ti. Mislim da nikada neću nekog voleti kao što sam voleo nju. Ali druže, pogledaj je, dobro pogledaj i upamti taj njen osmeh. Srećna je sa njim, vidim i sam. I šta ja tu mogu?
Da nestanem iz njenog života i samo kad kad, sa vremena na vreme da sa strane zagvirim u njen život, čisto da proverim da li je srećna. A onda, posle svega nastaviću dalje, samo zato što moram, ne zato što želim. Ali pamtiću je zauvek! Živeće u meni sve dok nogama budem dodirivao tlo ove zemlje, sve dok živim. Jer takve poput nje se vole više od svega!”
Kommentarer
Trackback
