11.01.2013

"I kada jednom odlucim da odem.. Nece mi nedostajati ni tvoj osmeh, ni glas, ni pogled. Neces mi ti nedostajati. Nedostajacu sebi onakav kakvog si me ti cinila."

10.01.2013

“I kad se zvijezda otkine, znaš na koga pomislim.. Izvini što smetam ovako kasno, neću dugo.
Hoću da ti kažem da još mislim na tebe kada zvijezde padaju. I hoću da ti poželim laku noć, jer ja je već dugo nisam imala.

09.01.2012

"Posle toga više nije uspeo da je pronađe u gužvi, ni sledećih dana na ulici, ni sledećih godina u varoši, ni sledeće večnosti u životu..."

08.01.2013

Zasto nismo uspeli necu nikome pricati. Reci cu da su nam putevi bili drukciji, da su nam noci bile ispunjene drugima, da se nismo znali prepoznati.. bilo šta, osim istine. Istinu cuvam za svoj jastuk, svoju sobu i nadolazece besane noci.
Ne, nemoj nikada pomisliti da bezim od tebe, jer nije istina. Ja samo pustam te da zivis kao i pre mene. Slobodan. Jer to je tvome bicu potrebno, sada znam.A ja te previse volim da ti ne bih pruzila ono bez cega ne mozes. Ne brini, necu plakati, prevelika sam za to.. jer takva sam ja, s lakocom navučem čelični omotač na ovu krhku dusu. Sećas se? Sam si to rekao jednom.. a samo Bog i ja znamo koliko si pogresio.
I ne pitaj me zasto, i ne trazi objasnjenje. Ni ja ga puno puta nisam dobila. Moja pitanja su bez odgovora ostala. Mozda bi bilo drukcije da nisu.. Da je barem jedna zelja za sve ove godine bila ispunjena.
Ovako.. ”stalo mi je do tebe” vise nije dovoljno.

07.01.2013

“Smijte se često, dugo i glаsno. Smijte se dok ne izgubite dаh. Suze se dogаđаju. Izdržite, odbolujte, preživite…”

06.01.2013

"Ne znam jesam li se borila za njega iz inata jer su mi svi branili ili zato što sam ga stvarno voljela. Ali dobro, sada nije ni bitno. Jer njemu nitko nije branio, a ipak me nije volio."

05.01.2012

"Sneg je padao. Ona je stajala preko puta mene. Kosa joj je bila natopljena sitnim pahuljama snega. Držao sam je čvrsto za ruku i molio je da ne ide od mene. Ćutala je. Govorom svoga tela pokazivala mi je da joj nije više stalo, da želi nešto drugo, a ja sam hteo samo nju. Tuđa je odavno. Znam da joj dosađujem sa patetičnom pričom i da ubijam samoga sebe. Nije marila za nas, niti za ovaj 22. decembar. Govorila je kako me je čekala godinama i kako me je volela,a ja sam bio gad koji joj je davao doznanja da se ne nada. Boli me sve. Slamam se i ovog decembra, a njene suze više ne teku. Našla je neku novu sreću i neki novi datum. Ovaj naš 22. je već izbledio u njenom sećanju. Nema nas više.."

04.01.2013

"Onda sam, prijatelju, shvatio sve iz nekog drugog ugla. Ona je bila uz mene kada to nisam ni znao, a ponekad ni osetio. Nisam shvatao koliko je ljubavi posvetila i dala meni. Znaš, prisetio sam se svega, i bilo mi je žao što sam je pustio da ode. Jednostavno je postala umorna od moga nemara, još samo jedna teška greška. Brinula se za mene, a ja to nisam shvatao. Kad mi je govorila da ću jednom pogledati nazad i videti sve greške nisam joj verovao. Ali, znaš, tek sad shvatam da sam pustio najbolje što sam imao da ode..."

03.01.2012

"Kako je?"
"Dobro je."
"Pa da li je srećna? Ima li koga?"
"Ima, ima, kako ne bi imala."
"Koga to?"
"Pa ima nas druže, prijatelje."
"A jel' zaljubljena?"
"Zaljubljena? O Bože, i ti svašta pitaš. Naravno da jeste."
"Aha... A reci mi, voli li je taj?"
"Eh, vidi ti njega! Druže, nju svi zavole kada je upoznaju. Međutim, ne da ona na sebe. Ne zaustavlja se, lomi, ide mačem kroz gomilu takvih kao što si ti. Svima im probode srce. I ide dalje."
"Pa... Čuo sam zao glas o njoj. Kao i da ne može da stane na kamen, samo skita. I da je sve to ne dotiče."
"Grešiš druže, grešiš. Ona korača štiklama kroz ovaj tmuran svet podignute glave. Zaobilazi sve te ružne priče o sebi, čak se na to i smeši. Čudno je, zar ne? Ali druže, kada je u onoj beloj sobici, sa svim onim šarenilom, toplim 
slikama, igračkama, figuricama, znaš ti koja soba, ne trebam ti objašnjavati. Tad druže ona zaplače. A ona plišana stvar upije svaku suzu. Ali da se razumemo, ne plače ona zbog svakodnevnih sitnica, porodice, ili bolesti. Ne plače čak ni zbog tih ružnih priča iako su donekle istinite. Ne. Ona plače jer je takva postala zbog tebe."
"Zbog mene? Zašto zbog mene?"
"Druže, pa ti nju stvarno ne poznaješ."

02.01.2013

"Ali.. Moraš početi da praviš nove uspomene. Rekla sam ti već.
Pa,dobro. – Pristajem. Ali ne mogu ih praviti sam..
Pocrvenela je kao da sam je zaprosio tim rečima. A i jesam. Ne umem bolje.."

01.01.2013

"Znaš, posle miliona sekundi daljine, poželim samo da podelim sa tobom blizinu i ćutanje. Da isprepletem prste sa tvojima, približim ti osmeh i upijem miris tvog parfema. I da te ljubim. Dugo. Da ti poljupcima ispričam koliko mi nedostaješ kad odeš."

31.12.2012

"Noćas, htio ne htio, sjetit ćeš se mene kada ti čestitaju i kažu: 'Sretno i neka se sve želje ostvare.' Odavno već, ti i ja imamo istu neostvarenu želju.. Nas!"

30.12.2012

"Hladno jutro, stojim pred ogledalom i sminkam se. Onako, kako najbolje znam. Kad sam najtuznija, najljepse se dotjeram. Cisto onako, eto, da sakrijem slabost. I ovo danasnje jutro, je samo jedno izmedju hiljadu drugih, kad izgledam najbolje.. "
 

29.12.2012

"I opet me drhtaj pred tobom izdao."

28.12.2012

"Dušo" - rekla je mama .
"S muškarcima ne možeš tako. Ne pokazuj im svoje slabosti, samo ćeš ih učiniti jačim. I pobogu, ne govori nikad one dvije riječi, znaš one 'Volim te'. Ponos im tako samo raste. Sama znaš da se ljubav riječima ne može pokazati. Zato dobro razmisli da li tu osobu uistinu voliš. Pazi na sebe, ja ne mogu sama. Ne dopuštaj da te slome. Ne daj svoje srce nikome. Ne daj da te ima bilo ko. Ne moli za ljubav, onaj pravi će sam doći. Glumi da ti je svejedno, budi hladna. I voljeće te. Još kako."

27.12.2012

"Proslo je mnogo godina, od kad sam je zadnji puta ugledao. I poslije toliko godina jos uvijek mogu da je prepoznam druze, da mi srce zaigra od srece, kada nesvjesno osjeti da je tu. Tako je i bilo prije par dana, sasvim slucajno sam krenuo, da se setam pokraj rijeke, vjetar je tako polagano puhao da su frizure kod cura bile tako cudne, i vesele bas kao i osmijeh koji je odjekivao preko cijelog setalista.
Svi su bili sretni, klupe su sve bile zauzete, sretni i zaljubljeni parovi drzali su se za ruke, i gledali mutnu vodu. Sve do zadnje klupe, gdje je sjedila moja nikad ne prezaljena draga. Imao sam osjecaj kada sam je ugledao da mi je srce stalo od srece. Prisao sam joj i lagano joj ruke naslonio na ramena, bas onako kao kad smo se rastajali.. Okrenula je se, i pogledala me misleci da je to sve san. Nekoliko minuta tako smo gledali jedno u drugo nepomicno, bez treptaja oka, uzivajuci u odrazu svog lika u tudjim ocima. Pozdravio sam je,a zatim je i ona uzvratila pozdrav, onako ljudski mi je odgovorila. Ma kako je samo mogla pitao sam se, mnoge grozne stvari sam joj ucinio, ali opet me je pozdravila..
Pitao sam je, gdje je? S kim je? Odkud sama ovdje pokraj rijeke? Kada je se vratila u rodni kraj? A ona se samo okretala i gledala negdje iza mene. Kada god bih sta progovorio okrenula bi se, i iznova gledala iza mene. Vec malo iznerviram zbog svega, skupio sam hrabrosti i izgovorio "Jesi li me ikada voljela?". Dok sam to 
izgovarao u pozadini se zacuo djecji glas kako doziva majku.. A ona je pogledala u mene sasvim izgubljeno, i opet je pogled uputila negdje iza mene. Bas u tom trenutku kada sam mislio da ce nesto progovorit, vezano za moje pitanje ona je samo izustila moje ime i krenula da ustaje..
Pomislio sam da nikad necu dobit odgovor na svoje pitanje, cak sam poceo da vjerujem da me nikada nije ni voljela. Ali kada sam krenuo da ustajem i da odem bez pozdrava ugledao sam nju, sa djetetom u rukama, koje je 
izgledalo bas kao i ona. Opet je ponovila moje ime milujuci ga njezno po obrazu.
To mi je bilo dovoljno da shvatim neke stvari. Okrenuo sam se, otisao bez pozdrava i pogleda, a ona je ostala milujuci svoga sina. I nikad je vise nisam vidio druze, a trazio sam je svakog dana otvorenih ociju."
 

26.12.2012

"Pa eto, mogu ti reći da mi nedostaješ i večeras. Ništa više nego prethodne večeri. I ništa manje, od sledeće večeri. Ali neću ti to reći. Naravno da neću. Osetit ćeš ti to već sama. Kao što i ja osećam da negde nekome nedostajem."

25.12.2012

"Postoji oni od kojih ne možete otići. I oni kojima se uvek vraćate. Postoje i oni od kojih ste otišli, a oni još uvek nisu otišli od vas. Susretanja, sudaranja. Istopljena prijateljstva. Promašene ljubavi. Poneki ispušten znak. A, gde tebe da smestim? U one od kojih ne idem, ili u one kojima se uvek vraćam.."
 

 

24.12.2012

"Sve se redje usudjujem da zaronim u sebe, jer tamo zagluvim. Oci se prepune do vrha, i suze se zacas raspu kao pokidane niske po sobi, po celom svetu. I ne mogu ih sakupiti do jutra.."

23.12.2012

"Kazu da si svog sina nazvala mojim imenom. Bilo bi lepse da si NASEG sina nazvala bilo kakvim imenom na svetu. Ali,nisi umela. Otisla si.."

Poetry by heart

“I ako još išta ima da se oprosti, eto i to ti noćas opraštam…”

RSS 2.0