"Proslo je mnogo godina, od kad sam je zadnji puta ugledao. I poslije toliko godina jos uvijek mogu da je prepoznam druze, da mi srce zaigra od srece, kada nesvjesno osjeti da je tu. Tako je i bilo prije par dana, sasvim slucajno sam krenuo, da se setam pokraj rijeke, vjetar je tako polagano puhao da su frizure kod cura bile tako cudne, i vesele bas kao i osmijeh koji je odjekivao preko cijelog setalista.
Svi su bili sretni, klupe su sve bile zauzete, sretni i zaljubljeni parovi drzali su se za ruke, i gledali mutnu vodu. Sve do zadnje klupe, gdje je sjedila moja nikad ne prezaljena draga. Imao sam osjecaj kada sam je ugledao da mi je srce stalo od srece. Prisao sam joj i lagano joj ruke naslonio na ramena, bas onako kao kad smo se rastajali.. Okrenula je se, i pogledala me misleci da je to sve san. Nekoliko minuta tako smo gledali jedno u drugo nepomicno, bez treptaja oka, uzivajuci u odrazu svog lika u tudjim ocima. Pozdravio sam je,a zatim je i ona uzvratila pozdrav, onako ljudski mi je odgovorila. Ma kako je samo mogla pitao sam se, mnoge grozne stvari sam joj ucinio, ali opet me je pozdravila..
Pitao sam je, gdje je? S kim je? Odkud sama ovdje pokraj rijeke? Kada je se vratila u rodni kraj? A ona se samo okretala i gledala negdje iza mene. Kada god bih sta progovorio okrenula bi se, i iznova gledala iza mene. Vec malo iznerviram zbog svega, skupio sam hrabrosti i izgovorio "Jesi li me ikada voljela?". Dok sam to 
izgovarao u pozadini se zacuo djecji glas kako doziva majku.. A ona je pogledala u mene sasvim izgubljeno, i opet je pogled uputila negdje iza mene. Bas u tom trenutku kada sam mislio da ce nesto progovorit, vezano za moje pitanje ona je samo izustila moje ime i krenula da ustaje..

Pomislio sam da nikad necu dobit odgovor na svoje pitanje, cak sam poceo da vjerujem da me nikada nije ni voljela. Ali kada sam krenuo da ustajem i da odem bez pozdrava ugledao sam nju, sa djetetom u rukama, koje je 
izgledalo bas kao i ona. Opet je ponovila moje ime milujuci ga njezno po obrazu.

To mi je bilo dovoljno da shvatim neke stvari. Okrenuo sam se, otisao bez pozdrava i pogleda, a ona je ostala milujuci svoga sina. I nikad je vise nisam vidio druze, a trazio sam je svakog dana otvorenih ociju."

 

"Postoji oni od kojih ne možete otići. I oni kojima se uvek vraćate. Postoje i oni od kojih ste otišli, a oni još uvek nisu otišli od vas. Susretanja, sudaranja. Istopljena prijateljstva. Promašene ljubavi. Poneki ispušten znak. A, gde tebe da smestim? U one od kojih ne idem, ili u one kojima se uvek vraćam.."