02.12.2012
"Samo još jedna od onih noći kad ti baš ne ide. I to se mora negde ispucati. Preslušao sam "sekretaricu", tri zadnje poruke bile su bez reči, no, neke glasove i ne moram čuti da bi ih prepoznao.. Laku noć, Ti Mala Breskvo, kako si samo mogla da pomisliš da te neću otkriti po načinu na koji zadržavaš dah? Mirno spavaj, moja mila, sanjaj da si perce na krilu galeba skitnice kog praskozorje zatiče nadomak obala Biševa.
Ja sam inače sasvim OK, ako si to htela da saznaš? Ovih dana mi, doduše, svi govore da im delujem nekako umorno, ali ti znaš da je to kod mene pobrkano kao instalacije u ruskom soliteru, i da retko pokazujem ono što stvarno osećam, vrag da me nosi..
Eto. Godinama sam se ponosio time što moje lice nije izlog mojih emocija, a to mi je izgleda pre pravilo probleme nego što ih je rešavalo? Ne, pile, tebe ću teško prevariti, kad sam "takav" onda sam u stvari prosto pomalo tužan, sećaš se, no, ja to obično prezdravim na nogama, sutra ću već zviždukati niz stepenište.
S Tugom jednostavno treba umeti.. Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola. I, pazi.. Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu. I onda si gotov. Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija. I nikad te više neće zaobići..."
Kommentarer
Trackback
